HOD PO VODI
Kada mi srce
Pod bezbojnim rebrom zaspi
U kući nenatkrivenoj spiraju me sati
I čekajući
Da se neko vrati
Kružnom lokvom prosjačim kapi
Sipim
Po nagoreloj zemlji
Kao hranjiva tvar koja je plodi
Izvan sećanja
Neko spušta stopu
I hoda... hoda... po mojoj krvavoj vodi
Pesma je sjajna! I ako smem da primetim, napisana je u dahu, kad nas "pogodi" inspiracija... U ovom slučaju - veoma nadahnuto !!!!!
Lp Milena
Lepa pesma. Inspirativna.
Pisana je u dahu, dobro si opazila. Hvala na čitanju!
Lp Marina
Hvala na čitanju, Dedino Muško
Lp Marina
Da..dobra je<33
urednica
Poslano:
15. 10. 2016 ob 11:35
Spremenjeno:
15. 10. 2016 ob 11:35
Je pokrajina zunanja, je notranja? Čas, ki izpira zemljo / bit, ki hkrati zmanjšuje preživetje in tudi čakanje / hrepenenje. Pesem, ki zaradi večpomenskosti (kljub kratkosti) zahteva ponovno branje ... čestitke,
Ana
Hvala draga Ana..pesma je nedorečena jer se zbiva svima nama često..i zato ostaje otvorena kao spiranje sata
lp
Marina
Hvala Talitha na čitanju!
S dotakne.
In pusti odtis.
Hvala.
Poslano:
16. 10. 2016 ob 00:13
Spremenjeno:
16. 10. 2016 ob 15:33
Hvala Vama ~ Magiћna ~Marina Bogdanoviћ
Hvala Tagore!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Bogdanovic
- 10. 10. 2016 ob 14:32
- Prebrano 931 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 264.45
- Število ocen: 13