NE RUGAJ SE ŽIVOTE
Sklopi te čeljusti ružne
što pokušavaju da me uplaše...
Ne bojim te se,
na kraju smo svi jednaki
i smrt je rađanje...
Evo, umrla je jedna strana u meni,
ona leva, što od strasti jače kuca,
u mirnom moru šapućem najtiše reči,
puštam ih da odu nečujnim korakom
u nadi da će izazvati buru...
Takvu oluju, u kojoj bi, živote
odrekla se nekih strasti sasvim!
Sve je bolje, nego biti umeren,
biti mrtav dok si živ,
i stalno ti je neko drugi kriv,
ne rugaj mi se živote
za ruganje nisi stvoren!
U moru umirem od žeđi.
Posoljena istina tako bolna
ni jednu strast ne gasi...
Umri pesmo u meni
kad nema nas
na horizontu ne čuči ni spas!
Samo Zmaj od Noćaja
širi svoja bela krila
uvek spreman
da se naruga!!!
Razgovor sa životom, Sa Zlom, koje je dio naše kobi, u koštac si se uzela stihovima i na papiru su ostali tragovi pjesničkog duha, mača, boli, tjeskobe i pitanja o suštini...
lpm
Hvala Mirko,
i ove reči, znače puno u životu! Reči podrške, razumevanja, dodira...
Lp Dragana
Hvala Ivane, na čitanju i na osvrtu.
Lp Dragana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dragana Andric
- 13. 09. 2016 ob 10:32
- Prebrano 687 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 201.9
- Število ocen: 10