BRODOLOM
Pogledom
punim nebeskih visina
i bez trunke kajanja,
saginješ se.
Podižeš mi lice
smaragdnim prstom,
s kojeg klizi kapljica krvi
tek ubranog Amarilisa.
Nestašnim pogledom
ispod smeđeg uvojka,
grliš prebijeni jarbol
napuštenog broda ,
dok jesen tiho plovi,
nošena krizom
srednjih godina
u pravcu Antarktika,
razvezujući našu ljubav
s kositrenog sidra.
Vesna pozdravljena, lepo da si se zopet oglasila.
Prebrala sem pesem, se mi zdi zelo žalostna.
Škoda, da sidro ni iz jekla ali pa vsaj železa.
Lepo pozdravljena. GJ
Bravo Vesna!
Natrag na pisanje! ;-)
Pjesma bogata metaforama. Ne zaobilazim vrijedne pjesme.
lpm
Hvala Mirko,tvoje mišljenje mi je veoma važno.
lp Vesna
Hvala GJ...sitni problemčiči me za sada sprečavaju da budem prisutna koliko bih ja htjela ali sam tu kad mogu.
Da pjesma je znakovita a sidroooo ma joj GJ u ovoj pjesmi je takvo a za drugu će mo vidjeti ;)
lp Vesna i divan dan ti želim od srca .
Hvala Ivane,znam da se moram vratiti pisanju ,ali znaš me...još malo i evo mene na starim stazama :)
lp Vesna
Vesna, tudi jaz sem te vesela.
Pesem, pa je res žalostna.
Ta naša srednja leta so naporna. Ti povem, da so.
Lepo bodi,
T.
Draga Vesna, lijepo da si se ponovo vratila. Pogotovo s ovom prekrasnom i dirljivom pjesmom.
.... grliš prebijeni jarbol
napuštenog broda,
dok jesen tiho plovi,
nošena krizom
srednjih godina
u pravcu Antarktika....
Lp i ugodan dan,
Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vesna Andrejić Mišković
- 10. 09. 2016 ob 12:17
- Prebrano 693 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 178.52
- Število ocen: 9