gradovi uvek ostavljaju

neizbrisive tragove u vremenu

ni vreme im ne ostaje dužno

gradovi od kamena

ili kule od peska

svejedno

nekad gradimo iz ljubavi

ponekad iz preke potrebe

a katkad i zbog težnje za lepotom

tako izgrađujemo sebe

jer

gradove čine ljudi

gradimo muzikom

poezijom

bojom i oblikom

rečju

zvukom

osmehom

povremeno i suzama

sve je to deo Tvorca u nama

sami stvaramo

i sopstvene snove

i sopstvene zablude

a zabluda je

da kule u pesku traju 

tek do dolaska 

prvog plimnog talasa

one traju onoliko

koliko traje sâmo sećanje na njih

i to su najdublji

tragovi u vremenu

Milen Šelmić