SVET
(i ja)

O lepi svete,
moj um je deo tvog ludila.

Sreli smo se bez namere
a trvemo obostrano
i volimo s prekidima.

I ja tebi i ti meni: sve po spisku.
A onda se obiknemo na sve reči
pa mlatimo toljagama oko sebe.

Ljubav je prethodnica mržnje:
nikoga ne znam ko ne voli me
a da pre me voleo nije.

Jeste tako: ni veselo ni tužno.

Iz knjiga isterasmo apsurd
da nam truje krv i odseca glave.
Reklo bi se: za pesnike lepa građa.

Ljubomorno ispod oka nišanimo
na čiju će stranu stati
Onaj kog  smo izmislili,
Onaj kog smo umnožili,
tužan pogled  baca na nas
i ne sikće:

Uzajamnosti vas  određuju
više nego zvezde nad vama.

Uvlačim se u oštar ugao
da bol bude manja i tebi
kada pljuneš na mene.

Krezubi smo, lepi moj,
ne vredi više: zub za zub.
Sitgli smo do duvara
red je predati
zastave drugima.

Sveti mi se: Ravnodušjem.

Svetim ti se: Ljubav ti nudim.
Još malo.

Željko Majstorović