SAN
Sanjala sam rat, glad, dim i vatru
Polje kojim hode ljudi koji ćute
Nasred polja veliku cirkusku šatru
Čudne zastave do neba podignute
U šatri, za govornicom neki čovek viče
I u ruci drži našu sudbinu i sreću
Gledam kako svuda beli narcis niče
A ja sama stojim u tom cveću
Po polju ciganska se pesma čuje
Ljudi gaze cveće, nose baklje
Znam, minut je do oluje
Sa zvezda strah i bol po nama kaplje
Sama stojim u našem polju
Dan je, a pustoš vlada svuda
Nema ničega, sve miriše na nevolju
Panj garavi umesto onog duda
Ispod kog si me voleo
A ja pitam Nebo – Kuda da idem, kuda?
San me je ovaj strašno boleo…
Ružan san!
Horror......:-(
Želim ti lep dan.
Prestrašna je slutnja rata. Čini se da je čovjek, ni u slutnji, ne može izdržati. Iako nije razjašnjeno (kroz teoriju o vječnom SADA) da li... i kako... čovjek ima "vezu", osjećaj nedogođenog, odnosno dogođenog mimo "mehanizama" ljudske percepcije - ipak radije vjerujem da samo kroz san "ostvarujemo" nestvarno. No, u svakom slučaju uspjela si ući u osjećaje i izreći ih kroz stihove.
Lijep pozdrav,
mirko
Da, Westre, horor od sna!!!
Hvala ti na čitanju i komentaru!
Lp Milena
Dragi Mirko,
pesma je nastala u zimu 92/93 i ima dva dela... Ovo je prvi! Čekala sam voz na relaciji Paraćin - Niš, napolju je vejao sneg... Bilo je hladno i beznadežno... Kao i sve moje stare pesme (birane i probirane godinama) nestala je u poplavi maja 2014. Ovo što sam objavila je rađeno po sećanju na tu prvu pesmu... Setila sam se i drugog dela pesme, ali ga (drugi deo) neću objavljivati... I samo sećanje na to vreme me boli...
I jeste bila slutnja... Rat i strahote bili su preblizu, a moj strah ogroman... Besnela je katastrofalna inflacija i svaki dan bio je borba da se preživi...Imala sam dvadeset i nešto... Beznađe sam tad upoznala!
Hvala ti od sveg srca na komentaru!
Lp Milena
Draga Milena,
Groza me drži za srce in ga stiska.
Hotela sem ti napisati, dobro, da so bile SAMO sanje, sedaj pa čitam tvoje pojasnilo Mirku in vidim, kako strašnje sanje in nato resnica.
lp gorski javor
Poslano:
07. 07. 2016 ob 16:59
Spremenjeno:
07. 07. 2016 ob 17:02
Milena, svašta smo prolazili i strahote rata smo probali zgurati u kutak podsvjesti ali htjeli ili ne ponekad oni (makar u snu ) provire van i upropaste nam san i naredni dan . Pjesma je vrhunska !
lp Vesna
Gorski javor, od sveg srca ti hvala na čitanju, ostavljenom komentaru i tvom istinskom razumevanju osećaja.
Šta da kažem? Prošlo je... :)
Lp Milena
Vesna,
hvala ti od sveg srca... Bio je to ružan san u ružnoj zbilji... Dobro smo sada svi, rane zaceljuju, a vreme ih ublažava. Pesma je pisana u trenutku, ostaje kao svedok i onda kad mi zaboravimo ( a čovek je takav - zaboravlja)...
Lp Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 05. 07. 2016 ob 11:46
- Prebrano 730 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 319.34
- Število ocen: 15