***
Pre nego si zvezde u moje posejala nebo
Za reči sam se otupele hvatao
Kao za ralo zabražđeno
A zbog mesečine požutele za vratom
Povazdan... upregnut sam dahtao
Za pozlaćenim jarmom
Stavi ruke na moje čelo
Ovo je doba kada svetlost klija
Sve što je celo teži da je umnoženo
A mnoštvo kroz jedno hoće da zasija
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 29. 06. 2016 ob 18:33
- Prebrano 689 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 141.6
- Število ocen: 4
