Jer tražićeš je  bučnu i veliku 

A ona tiha i sićušna 

Detetu u kliker staklenac stane

I u komad hleba starcu

Što greje dušu na suncu kućnog praga 

U ruku prijatelja što te prihvati kad posrneš  

U misao

Da si nekome i da ti je neko ljubav

U svesti o prolaznosti

Sreća je 

Uhvatiti trenutak između bilo i biće 

I ne čeznuti za više nego što se već ima: 

Dan 

U kom nisi gladan i zaboravljen

Bez prijatelja 

Nevoljen  i nesposoban da voliš 

Nisi sam

Sreća je već sa tobom

U tebi