"Dobro sam"
klizi sa usana mojih
dok vrišti u meni tama
u jeku bitke koja me slama
al ja se ne dam.

I glavu ko uvek podižem smelo
rukama ravnam od bora čelo
od noći dugih koje mi ote
u kojima hulim
"živote - skote"
kad san mi beži a ruka te traži
pa kažem najveću od svih laži

"Da
dobro sam"
a mislim u sebi
"praštaj mi Bože
i ovo dobro ne dao nikom!"
vrišti iz grudi bezglasnim krikom
dok osmeh na usne nameštam sneni.

I ne
nikad
ne verovuj ženi
kad posle sloma
smehom se kiti...

A čovek bi nekad morao biti
da greha svoga preuzmeš deo
makar te stajao i život ceo!

Biljana Gavrilović