rekao je žena si moja 
i u haosu ženskom u meni
rečju nad rečima 
svetlost ljubavi je od tame strasti razlučio:
zaplakah od stida što sam postojala
i što su postojali svi o kojim pevah
a nisu mi bili
i nisam im bila više od naslova… 
I BI DAN PRVI
&
na tu Reč
stvorilo se Novo Nebo za jednog Boga
i Nova Zemlja za jednog Čoveka
u meni pra-ženi
praznoj i čistoj
kao neispisan list papira
I BI DAN DRUGI
&
okean je ljubavi u meni izdubio
dubok do vremena nevinosti
oprao me je
od sećanja na sve plićake kojim sam gazila
i izvore kajanja sa kojih sam pila
žedna laži
da nisam bilo koja bilo kojem
I BI DAN TREĆI 
&
sobom
osvetlio je svod mojih misli
suncem razdraganim na svest da je tu
i melanholičnim mesečevim sjajem
hladnim od strepnje
da bi mogao otići
I BI DAN ČETVRTI 
&
u pustinje samačkih susreta iz strasti
u mome postiđenom pamćenju
pustio je ptice što lete u paru
i vukove što trče sa jednom vučicom
nežno
naučio me je kako i koga voleti nagonom krvi
bez ičeg nečistog i u najsmelijem činu
I BI DAN PETI 
&
Po stvaranju mene stvorio je sebe
vladara vladarke nad pisanom rečju
da biblijska bude iz Knjige Postanja
"...i biće ih dvoje a biće ih jedno…”
I BI DAN ŠESTI
&
U jutro odmora po Stvaranju pesme
i stvaranja od stihova stvorenoga sveta
zaklopih knjigu i kanuh sebe iz oka
u tačku
nad papirnim bogom koji me stvorio
i kog sam stvorila
I (NE) BI DAN SEDMI

nenamiljanovic