Do tvoga buđenja sipila sam sebe 
I rasipala se na nadu
Dok nisi otvorio prozor i preko ramena rekao
Prema postelji iz koje si ustao
“ Pokrij se draga kiša pada 
hladno je “

Pala sam
Kao poslednja kap ljubavi
I skliznula
Niz tvoje staklene oči
Ukočene i mutne
Uprte u poslednju kap nas
Sa kojom smo oboje pali
Pred ljubavlju koje ne priznaje
Ni moje sumnje
Ni tvoje okolnosti
Ništa sem nas
Potopljenih u (ne)zaborav