ANIMA
I svet je drugačiji od kada si tu
Sada pravilnosti primećujem u svemu
Ponavljaju se krivulje kretanja u uličnom metežu
I držanja za ruke uspostavljaju ravnotežu u celokupnom svemiru
Gledanje u oči ravno je pogledu ka zvezdama
Kroz jedan od onih ogromnih teleskopa na vrhovima Anda
Prazne ruke su prve pustinje i zato su dlanovi ispresecani linijama
Ja hodam lepši i veći i bolji
Sa tvojim glasom zarobljenim u ušnoj školjci
I dopuštam znoju da se na meni isuši za jedno zrno tvoje soli
Bilo je žena – ne kažem da nije
Ja nisam od onih svetaca koji hodaju po zemlji
Umotani u grubo sukno od nečešljane vune... bosonogi
Ali to su bila neka strana tela meni tako nepoznata i suviše daleka
Ti čak nisi ni golo telo koliko god da me tvoje telo privlači
Ti čak nisi ni čista misao koliko god da sam misleći
I mada si postojala kao san - ni san više nisi
U danima kao što je bio ovaj dan današnji
A mogli su biti i neki drugi dani sasvim obični
Na pitanje o tebi ja sam konačno došao do pravog odgovora
Ti me dušom svojom zoveš - jer moja si Anima
S vremena na vrijeme ponudiš vrijedno poetsko djelo. Moram ti se zahvaliti, Željko, jer uživam u odličnoj poeziji.
Lijep pozdrav
Hvala tebi Mirko. Duboko verujem da svi mi koji pišemo - pišemo zbog one jedne pesme koju čitav život pokušavamo izreći i kad na pođe za rukom da joj se približimo te pesme osećamo kao vredne. Iskreni pozdravi!
Da, u pavu si, Željko. A ima još jedna stvar, za sve nas, kako ti kažeš, koji pišemo. Evo, pitala me prošle jeseni jedna Zagrepčanka nešto malo lošija u poeziji nego u svom izgledu: Gdje ti je najbolja, daj da pročitam. Evo ti sve, kažem joj, ali ta najbolja, ta koju želim napisati još nije napisana...
Lijep pozdrav!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 13. 02. 2016 ob 21:31
- Prebrano 695 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 194.6
- Število ocen: 5