još koliko noćas
na žrtveni kamen poetskoga hrama
prvosveštenica polagala sebe
pred plemenom svojih Svetih Čitalaca 
i sve do u sivo i prazno svanuće 
kucala je nada sa suludim srcem
javiće se rečju 
a sve brže Vreme i sve tiše srce
Amazon poetski suši se i hlapi
pod zracima hladnog izlazećeg sunca
i gugutke neme napuštaju nedra

u odmaklo jutro gluvo i bezglasno

dušu pesnikinje napustila pesma

teška ko olovo zaludnog čekanja 

još koliko jutros 
dok i nada nije s pticama prhnula 
imala je naslov njegovog imena 
već danas u podne
samo "Bezimena"