Došla je do parka, mada nije bila svesna gde je. Dobro je što je bilo puno trave. Vrlo dobro.
Da nije bilo trave , hodala bi dalje, dalje, ulicama, mostovima, prugama.
Zelene oči i trava stopile su se i primirile. 
Ima nečeg u prirodi flore što još uvek utiče na prirodu humanoida. 
Sedela je tu danima, možda i godinama. Dobro je. Lepu statuu deca su posmatrala i nisu doticala. Deca. 
Nastavnici su im pričali filozofiju antropologije , a deca gledala u imaginaciju razrešenja životnih problema i pitala: 
Zašto više nema dinosaurusa i homo hobilisa? Zašto?
S kipa je skliznuo zelen odsjaj - pravo s neba - pa u gustu travu i to je bio jasan odgovor;mnogo jasniji od dugog predavanja magistara uramljenih nauka.