Priča
Moram sam u sebe uroniti
pronaći put i most
do jedne rasplakane jeseni
koju čuvam
u neizgovorenim riječima
u sjećanju na ukradene
poljupce od kiše
u očekivanju svitanja
Možda previše tuđih rana bolujem
možda ličim na lastu
koja nema gdje da se vrati
možda samo želim
da ispričam
priču koja ima sretan kraj
Sumiko,
lepo si napisal. Zgodbo, ki ima srečen konec in vsi mi bi jo radi doživeli.
Pišemo morda zato ali zato da zapišemo spomine in jih priklicujemo
vsaki novi dan posebej, kot bi gledali album.
Lepo si napisal.
Lp, hope
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Sumiko
- 21. 01. 2016 ob 17:56
- Prebrano 535 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 159.99
- Število ocen: 9