sada to znam 
kad me iz iz tišine tvoga ćutanja 
saleću sećanja na brujanje rojeva mednih reči 
i svaka je po jedan otrovni ujed za prošle pesme 
i moj stih je sada ludi polubog samoubica
što bi da ubije ono što je stvorio: 
sebe u meni sa tobom

&

Bože smiluj mi se slepici 
(evo ubadam vrh pera u zenicu) 
ne daj da počinim zločin samospaljivanja
paljenjem poema o njemu 
jer ne mogu u večnost sa tim nedelom 
neće me u poetski raj pustiti čuvari neba ljubavi 
otvorenog za slepe pesnike i oprostive ljubavnice 
koji kopaju sopstveno oko da ne vidi istinu o neljubavi
milosrdni bože poezije 
ne daj da ne verujem da me voleo
i daj da verujem
da oči ljubavi ne greše jedino kad greše
daj mi moj greh 
i oprosti mi moje grešne svete pesme 
da ti njega oprostim