Gde su sad te reči

Uzbudljive kao najdublji ton violončela

Da leptirastim  vibracijama pokrenu sve 

Što se zaustavilo u tišini

Bez muzike života u meni

Glas tvoj

Da me ispuni kao šuplju školjku

Ehom dalekog okeana ljubavi

Jedna tvoja bar lažna reč da mi je 

Gusta  kao prejak  med 

Da je liznem sluhom

I varkom zasladim ovo gorko  što lije iz oka u mene

Sva sam 

Skrama nanosa soli suza na srcu

Kora 

Ispod koje  ne živi ništa

Govor tvoj mi treba da to razbije na paramparčad stihova

I da me  oživi  i ozvuči

Bez tog vibrata ljubavi

Ne osećaju me i ne čuju moje nenapisane pesme

Poslednja soli moja

I poslednji medu

Oglasi se 

Kroz pasaž poetske  tišine u meni

Bar odjekom  negdašnje tvoje ljubavi  da doprem 

Do gluvonemih  pesama

Nemoćnih da me čuju

I nesposobnih da me  izgovore

nenamiljanovic