Umorna 
Skidam sa sebe karnevalske krpe
I masku poetske primadone cepam sa lica
Pri kraju je moja pesnička fiesta
I kraj je karnevala ljubavi
Aplauz čitalački publikume
Ne štedite dlanove
Ni ja se nisam štedeli za vas:

Trilogiju sam napisala za tri godine
I marširala kroz pesme korakom mažoretkinje
Po taktu za mlade, a nisam to odavno
U glamuroznom igrokazu o ljubavi
Poezija to ume od obične priče da napravi spektakl
I od mene je načinila Kraljicu (vaše) zabave
I njega učinila Maestrom (moje) poetske parade
A plakali smo pod maskama oboje
Što nismo i u stvarnosti jedno drugom onakvi
Kakvim nas je predstavila moja Poezija:
Dva velikana koji su pobedili svoje male živote
(i predrasude i (samo)osude
i nemanje i nezdravlje
i diktaturu navike
i starenje …i sve…)
A nismo to
Jer evo sleže se poetska prašina
I fanfare stihova ćute
Gase se baklje ljubavnog pira od papira
I lažni svici gase lampione zenica
Sve karnevalsko se gubi
Konačno - ono smo što smo
Junaci od ispisanih slova
Pali …

Hajde
Podignite nas između redova
Ponovo i ponovo nas (d)oživite čitanjem
Još jednom
I još bezbroj puta da budemo ljubav
Produžujte naš karneval
Zbog svitaca ljubavi u vašim irisima
Pustite ih iz mojih pesama u vaše oči
Čitanjem da mi zasvetle pesme
I ja
(bar u njima sam više od lakrdije)
Sa njim ...

nenamiljanovic