Pazi  Zoe,

Zar ne vidiš da sam pri kraju

I da bih mogla da te napustim

I gde ćeš tad?

Da , da,

I telo može da ostavi dušu,

Ostavi se tih religijskih priča o obrnutom

I o životu duha u večnosti posle tela

( u šta nimalo ne veruješ)

I o ljubavi koja se ne okončava ni smrću!

Draga,

Zaviri malo poštenije u prošlost

I reci mi,

Koliko rana ljubavi je zalečilo vreme?

Ni bledunjavog ožiljka bola nema

Na pomen onih 

Čije ime nisi mogla da izgovoriš bez jauka 

A sad ih se retko tek s lakom setom setiš!

Misliš li da će sa njim biti drukčije

Ludo

Čemu to sipanje soli po bolu za njim da duže traje

Sve si mi meso solju razjela

Sve mi otkazuje!

Ako je i zbog poezije, mnogo je,

Neljudski je  to draga

Tako me kinjiti zbog pesama

I ne dati mi plućima da dišu

Kad zaspiš posle pisanja pesme o njemu

A ja se gušim u snu i srce se stisne da prsne,

Dušo u meni,

Ne zaboravi:

Dotle si dokle sam!

Zaboravi ga.

&

Oprosti Neno

Pre nego što se oprostimo

Seti se

Da su  ljubav i njen bol jedina ljudskost na svetu

I pesma o njemu moj preostali život Žene

Zaboravljaš

Da nemam više vremena

Da računam na Vreme da ga izbriše

Drukčijeg

Jer je poslednji…

nenamiljanovic