KLEPSIDRE
Grobarim mesecima
Od zalaska do izlaska sunca
Ne spavam
Crna kao gluvo doba noći
Sahranjujem sve tek izdahnule dane
Od kad nas nema
Mnogo ih je mojih već pomrlo od praznine
Uzalud
Osvanu puni obećanja da ćeš se vratiti
Krcati nadanjem kao mehovi vinom
I iz sata u sat se splašnjavaju
Izbušeni sečivima uzaludnog čekanja
Od kad te nemam
Ne radim ništa drugo
Nego podižem stihovane mogile u duši
(Pre)minulim danima
I nad svakim po klepsidra
Sa gorko-slanom vodom iz oka
I ti vodeni sat(ov)i
Nikako da me iskaplju iz Vremena
Kao perpetuum mobile
Puni se i puni nadom duša
I prazne je i prazne oči
Otkad me nemaš
Ne mogu to ni da prekinem
Mogla bih
Kad bi Život zaboravio značenje reči Ljubav
I kad bi dan zaboravio da svane
Ili bar zagubio mehove nade što mi nadimaju pluća
Negde među mogilama (ne)umornog iščekivanja
Da te donese sutrašnje jutro
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 03. 12. 2015 ob 18:20
- Prebrano 553 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 83.1
- Število ocen: 3
