Zlostavljaće me zaborav,

Znam,

Oglušiće se o moju molitvu
Da te ne pamtim i kad pamćenje popusti,
Kad mi se lica sina i oca izbrišu iz oka
I pomešaju u sećanju  imena i vremena
Mučiće me zaborav tvojim imenom:
Sve što sam imala, imenovaće tobom
Sve što sam gubila, opet ćeš biti ti
Rasplinut i zgusnut u svemu
I neću znati zašto plačem
Nemoćna ni da te se jasno setim
Ni da te bar mutno zaboravim.

Izmučena,

Samo ću plakati sitnim staračkim suzama 
I svi će misliti da sam senilna 
Jer plačem zbog žutih maslačaka u travi

I niko neće znati

Da mi je svaki tvoje sunčevo  oko

I da se grejem njima,  
Čak i kad maslačke i mene raznese vatar
I kad i sama postanem samo trava,
I tad ću plakati za tobom 
I slivati se sa rosom niz vlati iznikle iz mene
Dokle poslednja travka na zemlji ne izumre
I dok me zemlja ne raspe u prvobitnu prašinu,
I prahom mojim 
Titraće zlostavljač (ne)zaborav
Jer ni život sada, 
Ni smrt tada, 
Ne mogu mi te više ni dati ni uzeti. 

nenamiljanovic