VETAR KOJI JE MOŽDA POZNAVAO HELENU
Učinilo mi se
Jednog proletnjeg dana
Dok sam pogledom
Premeravao obalu
Meni sasvim nepoznate reke
Da se u malom titraju vetra
Sakrio odjek njenih koraka
Vetar je hujao
Maglovito
I nepostojano
Kao i uvek
Hteo sam da ga zapitam
Da li to on meni donosi
Nešto od onoga
Što nikad nisam upoznao
No
Prebrzo se izgubio
U drvoredima pored šetališta
Obala je najednom
Postala nepovratno pusta
A ja nikada neću saznati
Kako zvuče njeni koraci
Prigušeni zapadnim vetrom
Niti ću ikad biti siguran
Da ona zaista postoji
Kao da se na mene sručila
Neverovatna količina tišine
Učinilo mi se
Izgleda
Samo mi se učinilo
I samo na trenutak
Da bi taj vetar
Možda mogao
Da mi donese
Bar neki nagoveštaj
o Heleni
Šelmiću, Helene su uvek kvarigre,,, znam dobro :)
Čustva, ki prebudijo domišljijo in povzročijo notranjo tresavico - tudi izbor ženskega imena (obtežen z zgodovino in zgodbami) na pesem zlije posebno luč, čestitke,
Ana
Hvala najlepše, Ana!
lp, Milen
Hvala, Slavice :)
Predobra pjesma! :-)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 21. 11. 2015 ob 16:19
- Prebrano 732 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 381.8
- Število ocen: 13