TEŠKA REČ
završile smo svoje poezija i ja
neuhvatljivo okom i sluhom
to moje drugo ja
ostavlja me
kao eterični duh telo (teško kao ilovača)
teške su sad moje ukočene oči
nemaštovite
dok zure u okrugao mesec
besmislen i beo
(kao prazan list papira preda mnom)
kotrlja se i kotrlja prazninom neba
i misao gluva kotrlja reč ljubav
prazninom duše
kao Sizifov kamen guram je u vis
u stih
iz podnožja srca u vrh stisnutog grla
tesnog za veliko poetsko slovo
ta teška reč
(teška kao vreme i s tobom i bez tebe)
zemlja je mog glinenog tela
neoljubavljenog tobom
ti
čije ime ne mogu da zaboravim
a ne mogu da se setim zašto
bez poezije
Postoje u ovom našem svijetu velika ljudska djela. Ovo je jedno od njih. Hvala, nena, na poklonu!
Mirko, Mirko...postoje u ovom našem poetskom svetu i Ljudi ( doduše retki) koji se ne ustručavaju da kažu pohvalu u ovakvoj formi, doživljavam je kao pohvalu poeziji a ne meni, i radujem se , radujem...ljudi uglavnom ne komentarišu ovako jer se boje da time ne naruše svoju autoafirmativnost...ljudi i Ljudi...
Hvala ti.
N e n a
Hvala lijepa na odgovoru, ili na POČETKU DIJALOGA koji se ovdje ne može nastaviti. Nije odgovarajuće mjesto.
Ugodni i kreativni sati subotnji!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 28. 10. 2015 ob 20:01
- Prebrano 813 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 264.05