Nećeš mi verovati ako ti kažem
Rascvetala se jedna jesen noćas
Rascvetala se tako strašno
Kako prvo proleće
Kao najlepše cveće
Nećeš mi verovati ako ti kažem
Dugo je tu bila pustinja
Dugo je kiša čekana
(vračevi i šamani su je prizivali)
A evo, večeras rascvetala se jesen
U nečijem ranom letu
Niklo je prvo sitno nežno cveće
Belo i nevino, čisto poput rose
Nećeš mi verovati ako ti kažem
Da jesen može da cveta belo
Posle su nikle crvene ruže
I zlatno voće veselo
Nikle su i vatre svetlosti
Pod šumom vodopada
Rascvetala se noćas moja jesen
U tvom mladom oku našla sam
Davno zaboravljen Raj
Nećeš mi verovati, znam
Mislićeš izmišljam kraj
Kad se otvori srce novoj /staroj/ ljubavi i kad to biva iznenadno, sve je opet proljeće, onda je i jesen ljeto, onda u nama i oko nas žubori život, vodoskoci, putevi koji su tu bili, nadohvat, samo je trebalo pružiti ruku, otvoriti oči... samo je trebalo pokucati na zarasla vrata...
Milena sjajno si u riječi pretočila doživljaj, novu vibraciju i tijela i duha.
Dugo je tu bila pustinja
Dugo je kiša čekana - Divno.
slavica
Mirko, kao i uvek dobro me "čitaš"... Hvala veliko na divnoj analizi pesme...
Slavice, o da... to je taj najbitniji stih :) Hvala veliko!
Lp Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!