odustajem 

od snova o tebi  i poezije

neću 

tim  miraklima  od magle da pravim lažni oreol 

oko prazne priče ostavljenih  

da je veličina ljubavi voleti i kad nisam voljena 

manja od makovog zrna u traženju 

i veća od boga u davanju 

na rečima

samo na rečima 

a srce zinulo podivljalo i gladno

kao pas što čeka ostatke iza  gozbe ljubavi 

i naizmenično cvili i reži

između kidisanja na dušu

pesničkim snovima o tebi

koje je pojela proza  stvarnosti

i sad više nemam o čemu da pevam

za poetski mit o čudu ljubavi

(da te volim i kad me odavno ne voliš)

nemam više ni jednu laž

jer više (te) ne sanjam

i ne volim 

kunem se

čuješ li

čuješ li kako lažem kao pas

i sebe

i poeziju

nenamiljanovic