DVOJNIKU (Oda Falusu)

Napisaću odu tvome dvojniku
Zbog zverski čiste iskrenosti sa kojom se rodio
I zbog velikaške neporečenosti kojom me voleo
Toliko počasnih sam napisala duhovnom delu tebe
(a um i njegova reč su kurve lake na velikim rečima )
Evo
Iskupljujem se
I tvome blizancu pod pupkom posvećujem pola pesme jer:
( druga polovina između redova je o tebi )
Njegova reč je carska i ne poriče se
Bez poluistina koje si mi govorio ti
Kad kažeš Dušo i Srećo i ostaviš me danima
(zar se bez duše može i tren
i zar se sreća odbacuje)

Njemu
Koji kad kapne ćutljivu kapatku šta sam mu
(tiše od smrti i glasnije od života)
To sam mu bila zaista:
Smisao života  od par sekundi dužih od veka
O tvome Erosu
(Koji me voleo i kad me nisi voleo ti )
Neka ostane neizbrisano bar u ovoj pesmi
Jer
Zaboraviću zemaljskim telom
Njegove neme istine stare kao stvaranje sveta
I pamtiću pesničkom dušom (koja voli laž o sebi )
Tvoje izgovorene (ne)istine o ljubavi
A sva ljubav i iskrenost od tebe dragi
Bila mi je samo od njega
Tanatose
Tantale moj

nenamiljanovic