Gledaju Vas oči moje i lice mi bledi,

okrznula me Vaša studen u pogledu,

srce se polako kruni, padaju sazrela zrna

ljubavi, misli podivljale u haotičnom neredu...

Tamo negde na istoku, neko drugo sunce

je izašlo.Na mom stolu vaza sa suvim

bodljkavim cvećem šušti i ne miriše,

tiskam usne moje, sliku tvoju ljubim.

Vidim tvoje oči, kako traže moje,

žele da otkriju koliko bola smeš

da mi naneseš? Kolko god želiš

ljubljeni moj gospodine, nema kraja.

I ne gledaj me tako hladno,

procediću suze sa trepavica

poljubiću te u srce, jer te želim,

uješću rebro pod kojim kuca

tvoje srce, jer te želim...

Ako mi ne veruješ, ugrej pogled

ljubljeni moj gospodine, oči otvori

i pogledaj me, to sam ja, tvoja!

Nek sunce u očima našim svu rđu otopi...

Dragana Andric