Izgovorio je:

"Maksim je umro."

Nije skretao pogled ni na čije lice.

Nije se pomerio sa stolice

na koju je seo da se ne bi onesvestio.

Pokušavao je i misli da zaustavi.

Poneka reč, koja se do tada u sobi mogla čuti,

nestala je. Sve je poprimilo

sasvim drugi profil.

On je shvatao da mu ništa više nije jasno.

Koliko je godina Maksim imao?

Zašto je umro?

Kako je vest dospela do njega?

Zašto su ukućani ostali bez daha?

"Kako će izgledati svet kada neko promrmlja

da sam umro ja?"

Nasmejao se.

Udario glavom o sto.

Majka je izašla iz sobe i dobacila:

"Znala sam da sam idiota rodila."

Marina Adamović