***
bude... kao da sanjam
a ništa ne bude od toga istinitije
i kada kaže - Dođi, da mi budeš bliže
kao da se od hladnoće sveta sklanjam
u njene ruke od vatre
toplije
u srećan pogled koji se ka meni diže
i kada bih morao u ovom otići trenu
samo bih sećanje na njeno lice
poneo na put
jer voleo sam jednu neobičnu ženu
i nikada kao u zagrljaju
te dvojeručice
za života nisam bio ganut
Moj glas za tvoju dvojeručicu... Dopada mi se. A i arhitektura pesme.
pozz
Hvala puno.... arhitektura pesme sama se nametne u zavisnosti od početnih stihova... pozz
Zgodi se, da, tudi to, kar ti s takšno pretanjenostjo opišeš. Dotik poboža.
Lp A
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 27. 09. 2015 ob 18:25
- Prebrano 653 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 240.14
- Število ocen: 9