ČOVEK KOJI JE POJEO MESEC
Napravila sam ti kolevku u oku
Sa željom da te u njoj zaljuljam mladog
Ti si iz kolevke crvljiv ispao
Tako crvljiv i truo na zemlju nagazio
Svu je ispljuvao i zarazio
Eno je crvotočna kugla
O vazduh okačena polupojedena visi
Posadila sam na usnama trešnju
Kao rodno drvo ispred kuće
Sa namerom da se zasladiš plodovima
Al ti si kroz krošnju mesec video
Da bi ga dohvatio na trešnju se popeo
Grane si joj sve polomio
Sjajan i sladak veliki kolač na Nebu
Glad tvoju nije utolio
Svake si ga noći jeo i sada si debeo
Ne možeš natrag sa te tamne strane
Ne vraćaj se
Ne čuješ muziku vergla
Iz mog zadnjeg dvorišta
Niti vidiš šarene svetiljke luna parka
Ako ikada na svetlost ponovo dođeš
Ne zaboravi da sam ja ona
Što je u oku kolevku napravila
A ti crvljiv iz nje ispao
Sada znam da si ti čovek
Što je mesec i zemlju pojeo
Neću ti trešnju ponovo saditi.
Vrhunska pesma,koja je kroz razne stilske figure dočarala POKVARENOST,IZDAJU....i slične ljigavosti koje je čovek spreman da priredi nekom ko ga samo ljubavlju i pažnjom daruje...
Lp Stella
Da, čovječji sin, čovjek potire sam sebe i ponižava do nivoa amebe. Nema tih sila koje mogu veće zlo uobličiti. Odlična pjesma!
lp, slavica
Drage moje, Stella i Saraivor, veliko hvala na divnim komentarima...
Lp
Milena
Tvoj filozofski pristup pesničkog razmišljanja je pogodio istinu. LP Tomi
Tomi,
hvala ti veliko i od sveg srca na divnim rečima!!!
Lp Milena
OVO JE ZA ČISTU PETICU !!!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 25. 09. 2015 ob 13:00
- Prebrano 775 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 277.93
- Število ocen: 16