Ne umem  pesmu o jeseni

(A da nije i o ljubavi)

Da  je sasvim moja

I da je bogata i radosna

Kao rog izobilja ili ispunjeno srce

Nehotice

Provuče mi se između redova elegični Prever

I sipa uvelo lišće po stihovima

Otkinuto lišće

Žuto

Kao Lorkina nespokojna septembarska luna

Suvo

Kao suv Šantićev muški plač bez suza

Kao gorčina svih od poezije prevarenih pesnika

Da su voljeni koliko su voleli

Pokušavam

Ali sve reči

Potrošili su pesnici pre mene

Ja nemam ni jednu novu

Za raskošnu odu oktobru

Hvalisavu kao Miholjskog sunca sjaj

O rodu i darovima smirene jeseni

Taj rod

Ne zasejasmo zajedno ti i ja

I sad sam ogorčena

I kao Drainac psujem sve poetske prevare

I jeseni zlatne lažni sjaj  

I poeziju kojom sam lagala da sam ti ljubav

I koja me lagala da sam pesnikinja

I sebe što potkradam pesnike

I tebe

Jedinog koji me nisi lagao  da voliš

Kad si me prestao voleti

nenamiljanovic