Moja mati odavno
Ne može više da mi dođe
Umorila se sirota moja
Od teškog puta koji je prešla
Možda i zaboravila kako se korača
Mnogi su septembri prošli
Odkad je prekoračila granicu samozaborava
I odlučila da se odmori od sebe
Možda i od mene

( radujem se ako je tako
radujem se mama ako te ne bolim više)
Rođena
Raduj se i ti
Što me deveti septembar više ne boli
I što sam zaboravila
Tvoj poslednji umorni korak
I poslednju reč i dah

Majčice
Ja pamtim mnogo više:
Sebe sa tobom
Od mog prvog nesigurnog koraka
I prve nerazgovetne reči
Ne zaboravljam
Ljubav koja mi je udahnula život
I naučila me da hodam
Govorim
I živim…
…I da volim
I kad onaj kog volim ode od mene:
Ne odlazi (ljubav) iz mene
i ne sećam se
Tuge što nekoga nema
Već sreće što sam ga imala
Imam.
Umem.

nenamiljanovic