Bila je veljača

Mjesec na nebu

Smješkao se

Kasno sam došla

Primijetih

Pritvoreni prozor

U kuhinji

„O, jebemti“

Rekla sam

Sama sebi

Kada sam shvatila

Da je moja

Mačka Bella

Netragom nestala

Plakala sam

Nisam plakala

Urlikala sam

Od brige

I tuge

Te večeri…

Svanućem

Svanula je

I Bella

Na kućnom pragu

Umiljato me gledala

Dok sam ja

Brisala suze sreće

Bila je gladna

I umorna

Jako umorna…

Odmah nakon jela

Se sklupčala

Uz mene

I zaspala

I tako…

Vremenom

Bella se debljala

Jela sve više

I više

Trbuh joj je

Zaoblio

Odjednom

Sam shvatila

Da će moja Bella

Uskoro

Postati mama…

andreja-lea