Mogla bih opet o ljubavi   noćas

Nizak je mesec

Mogla bih se propeti na vršak srca

I dohvatiti u šake ogromni kotur 

Svetao kao nov srebrnjak

Mnogo puta sam

Njime kupovala  poeme plaćene bolom

Da te iskupim

Kad si me prodavao u ljubavničko bescenje

Mogla bih se popeti

Bar na visok prag bola

I u prste pohvatati mesečeve  pređe poetsku nit

Pokidanu

Možda bih uspela nastaviti

I ispresti perom pesmu o tebi iz juče 

Za svrhu svih sutra  

U kojim te nemam

Nemam te više

I nemaš me

Kasno je

Prošao je trenutak inspiracije

Već je previsoko mesec

Sitan i dalek

Samo je bledunjava mrlja na pragu poezije

(Koja me prebolela i odrekla me se)

Jer prebolela sam te

I prodala dušu demonu nepisanja

U bescenje

Za puko trajanje i polovičan zaborav

U kome se ne sećam

Ne (o)sećam

NIŠTA

nenamiljanovic