U ludo aprilsko veče,

poveo si me do reke,

(bez mosta između dva života)

i proklinjao kamenje spoticanja

(bio si oženjen),

kleo si život

i kleo se da sam ti ljubav

“dok nas smrt ne rastavi”.

Dva lažna svedoka, 

pun mesec i moja prazna poezija,

overili su mi tvoju vrelu zakletvu…

U mudru jesenju  zoru  

oštro je mirasalo na protekle vode,

na tvoje hlađenje  i  moju smrt:

mesec i moja duša

sahranili su jedno drugo

između korica ispunjene knjige pesama o ljubavi

koju sam zatvorila u sebi  

posle tebe.

nenamiljanovic