Ne zameri Zoe ali napuštam te  

Dosadila si mi sa tim pesmama  o bolu i njemu

Progoniš

I ko lažni misionar neznabožcima

Ponavljaš praznu molitvu u koju  ni sama ne veruješ:

Da ne mogu i ne smem dotaći telom

Onog  kog neću moći dotaći srcem

Ti mala pogana dušo u meni

Proglašavaš me kurvom

I na misao  samo o utoljavanju gladi tela sa nekim 

A sama se kurvaš sama sa sobom  i poezijom

I lažeš da si voljena i voliš:

Ne može se voleti svoj bol

Ostavljam te Zoe

Ja nisam vernik religije o odricanjima i žrtvama

Moje telo je pagansko svetilište strasti

Bazilika bez krsta

(na koji se ti bučno razapinješ

ne bi li postala Bog u poeziji)

Pusti me

Da pravim imenom imenujem  onog 

Kog ti  pokrštavaš u ljubav

A samo je tvoj jalovi san o nedostižnom Muškarcu

Do kog si probala dopreti pesmama

( kao preobraćenik do Boga revnim molitvama)

Misionarko

Ostavljam te

Moji bogovi hodaju zemljom

Zemlja zemlji

Do poslednjeg mog grumena

Idem sad Zoe  ( od ruke do ruke)

A ti

Ostani vernik i veruj u (ne)mogući raj

I u prašinu smrvljene mene

Ne ucrtavaj pesme o ljubavi

Nije pakao za pesnikinje

& 

Moje sveto telo

Neno

Baziliko moja

Ne verujem ti da ne veruješ

I da ćeš moći tako golo za golo

Neoboženo ljubavlju 

I molim se:

Oprosti joj Bože Poezije

Ne zna šta čini

Iz  očaja  za njim … 

nenamiljanovic