iščitavam   knjigu pesama o tebi

pred spavanje

(da ne bih zaspala strašnim snom bez snova)

otvaram je kao vrata

kroz koja sam izgnana  iz (tvoga) vremena 

prelistavam

ne listove nego dane i godine sa tobom

vrhom  jagodica nežno

dotičem papir kao tebe
(ne bih li izmamila treptaj života)

vrhom srca grubo

zarivam se u zarasline ljubavi 

do u srž bola i poezije 

da žigne želja za životom

jer opasno mirno sad teku moji vekovi 

i opasno je spora ova kornjača u oklopu prsiju

bojim se  da ću umreti

bojim se i  živeti 

negde između 

ništa me ne bi izbavilo od odlaska 

da nije knjige  poema o damarima  

u koju te upisah kao u Knjigu Rođenih 

na početku Nas

i ne upisah u Knjigu Umrlih

na kraju ljubavi

pred Veliko Spavanje Pesnikinje

bez slova i snova…

nenamiljanovic