I videćete nove boje,
iste ljude a drugačije sijaju,
isto ognjište a druga toplina,
domaće životinje a drugačije laju,
evo i moje coke,gleda me milo,
liže mi srce
penje mi se u krilo
samo zato što je u meni
osetila inveziju uma...

A vododrž sa kišnicom
prazan i suv
čeka inverziju vremena
kada će naglo početi kiše,
kada će sve na ozon da zamiriše...

A duša,
tiha i mila,
sluša bezmetežje u samoći noćnog carstva,
sjaja zvezde i mesečevog večnog drugarstva.
Samuje i tihuje do bola do trezvoumlja,
sve dok iskra radosti u srcu ne zablista,
kad um shvati-danas mi je savest čista!

A sutra?

U vododržu nek potekne molitva
za još jednom ovakvom inverzijom Uma!!!

20.07.2015