e p i t a f II

Ovde 
U mojoj pra-kosti bez kosti
I u kajanju bez kraja 
Počiva moja poslednja Muškost
Balzamovana stihovima Žene
Koju sam voleo i izdao 
I koja me volela i učinila Faraonom
I sad kad sam pali Kralj
U njenim psalmima i duši 
Sačuvan sam od zaborava 
I kad sam sam sebe zaboravio
Kao Muškarac

e p i t a f III

Među koricama knjige
U zlatotisku slova pesme spomenika
Počivamo 
Naša (ne)okončana ljubav i nas dvoje 
Kao Nebo i Zemlja 
I Sunce i Mesec
I sve što jedno bez drugog ne biva
A nikad se ne može sastaviti
Zbog zakona stvarnosti
Ni rastaviti
Zbog bezakonja u pesništvu
Koje dopušta
I ono što zabranjuje Život…