BRANKO
Kada je reč izvšila pogubljenje
moj otac je prišao
i nešto je nemo zamolio
tada sam se rodila
sada me Branko gleda u kamenom odelu
kako prolazim i tražim najjaču
i često pita
i
šta ćeš ti s njom
šta ću
stvarno
isto što i ti
brzo, brzo
on pojača rekvijem za dvoje
ako želiš
odaću ti tajnu
na kraju stiha
u glavi je oroz
Zanimiva pesem o generacijah in minevanju, všeč mi je zadnji verz, ki postavi pesem v novo luč, čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 12. 07. 2015 ob 02:26
- Prebrano 644 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 346.1
- Število ocen: 9