NEBO JE ŽENA

Bio sam previše tužan
pa sam samo ležao godinama
i gledao u nebo
a nebo je sa svoje strane
tužno iz svojih razloga
ležalo i gledalo mene

 

nakon nekog vremena
počeli smo se bolje razumijeti
nebo me je tješilo svojom mirnoćom
svojim prisustvom
znao sam da mogu računati na njega
u bilo koje doba

 

jednog dana
u pokušaju da mu se zahvalim
podigao sam se na noge
i pružio ruku
ali sam se
onako onemoćao
atrofiranog srca
srušio na tle

 

nebo je tada
pružilo ruku meni
podiglo me
i poljubilo
svojim vedrim usnama
kao da je žena

 

kao da si ti.

Duško Babić

Duško Babić

Poslano:
22. 07. 2015 ob 14:19

Hvala ti Marko, puno mi to znači.

lp, Duško

Zastavica

Marko Skok - Mezopotamsky

Poslano:
23. 07. 2015 ob 03:43

Duško, me veseli : ) Najbrž bo sledil še kak popravek ...

Lp, Marko

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Duško Babić
Napisal/a: Duško Babić

Pesmi

  • 11. 07. 2015 ob 14:21
  • Prebrano 904 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 724.5
  • Število ocen: 21

Zastavica