Bio sam previše tužan
pa sam samo ležao godinama
i gledao u nebo
a nebo je sa svoje strane
tužno iz svojih razloga
ležalo i gledalo mene

nakon nekog vremena
počeli smo se bolje razumijeti
nebo me je tješilo svojom mirnoćom
svojim prisustvom
znao sam da mogu računati na njega
u bilo koje doba

jednog dana
u pokušaju da mu se zahvalim
podigao sam se na noge
i pružio ruku
ali sam se
onako onemoćao
atrofiranog srca
srušio na tle

nebo je tada
pružilo ruku meni
podiglo me
i poljubilo
svojim vedrim usnama
kao da je žena

kao da si ti.

Duško Babić