KAMEN
Ponos i sram
Dušo
To su ti dvije čvrste biljke...
I tko ih nema u svome vrtu
Džabe mu sve ostalo što sadi
Svojim korijenjem vuku iz dubina vodu
Za najvećih suša
Krošnjama hlad daju da utješi na žezi
Kad sve vene
Ponos i sram
Dušo to je nešto što nemaju mnogi
S njime ti se rodiš
Dolaze oni
Iz bespuća
Iz kamena
Iz očeva rukovanja
Iz majčina pogleda
Iz neizrečenoga iz krvi tvoje
I zato
Mi tako volimo rodni kamen
Tako dajemo svoju ruku
Tako gledamo
Ma kako nam bilo
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: saraivor
- 10. 07. 2015 ob 01:17
- Prebrano 645 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 321
