Kuda brode Mesečeve lađe,

međ' zvezdama, kad su vedre noći,

gde nestanu kad sunce izađe,

i kojem će pristaništu doći?

Po večitom, zamišljenom moru,

od sutona, pa do zore same

one krmom modri somot oru,

svetlim tragom mnogi pogled mame.

Pitaju se oni što ih vide

putovanju da li ima kraja,

kuda li to sjajna flota ide,

možda plovi do samog beskraja...

Ugledam ih u časove kasne,

pa se prenem iz nemile jave,

postanu mi mnoge stvari jasne,

istine se pokazuju prave.

***

Kuda brode Mesečeve lađe,

po večitom, zamišljenom moru,

možda plove do samog beskraja

i istine pokazuju prave...

Uvek mesto za ljubav se nađe,

na nebeskom plavom kolodvoru,

samo onaj ko sudbine zbraja

zna da ljubav odabrani slave.

***

Verovanje, moć je nad moćima,

za uzlete nikad nije kasno,

tražim svetlost u tamnim noćima,

već odavno, meni je sve jasno.

Milen Šelmić