(SEPTEMBAR 2012) 94
Iscrtavam put do sebe bacajući kamenčiće
avet me prati - bez kajanja ih guta
otkuda avetima osećaj za greh
hej! više nemam strpljenja
ja gutam avet s kamenčićima
vadim ih polako iz moždane Sfere
eto čuda
kamenčići se smeju
preskaču me
utvara u boji sedefnog narcisa
klima glavom i baca semenje
ono strpljenje koje pomenuh
pojela je prvo
od mene osta
kamena kula
i zrno krist -
ala -
(da bi se
ogled -
ala)
gde je tuga -
Sfingo?
kamin(n)gs
Sve je u nama.
Pozz.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 02. 06. 2015 ob 00:40
- Prebrano 622 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 295.55
- Število ocen: 9