dok sam se peo uz uklesano stepenište

svetlošću žutom isijavale su

stene

i kao vosak slivala se voda

u kapi izdužene

kad sebi si najveća tajna

i najskrivenije od svih odredište

samo u snu teškom sa sigurnošću se hoda

i u beskrajna hodočašća svaka misao krene

negde na kraju sna preduboka

sa pokidanim okovima i zvezdom na čelu

otkidam se od kamena kad pred sebe stanem

kao svetlost - izlećem iz oka

i kao rana se otvaram

na telu

zahvalan vodi... i vazduhu koji udahnem

Željko Medić Žac