Kovitlaš me.

U istovremenost me teraš.

Prema konačnosti

mi ne daš izbor. 

Samo prste mogu širiti među svilene zrake.

Samo zelene grane mogu izdisati kroz plućne vršce. 

 

Na tihim pitanjima pupe pupkovi.

Preko nemih odgovora

huči voda. 

Kroz nepreglednu šumu se ne vraćam.

 

Sve je samo za kratko vreme.

Sve je samo hvatanje vazduha.

Sve ja samo prisutnost svejednosti.

 

Vreme prolećne zime 

čeka,

da zasijem. 

Marko Skok - Mezopotamsky