Stajao si na trgu juče i hranio golubove

Okrenut leđima suncu i meni

I nisi čuo zaglušujuće bubnjeve 

(Urođenički tam-tam iza sebe)

Tako mi je lupalo srce…

Taknula sam  ti prstima rame

I o bože

To nisi bio ti

A zaklela bih se da jesi

Imao je tvoje ruke

I pokrete

I sve…

I jutros na ulici te sretoh:

Dolazio si mi u susret izbegavajući lokve na pločniku

Lica zaklonjenog kišobranom

Nisam se prevarila

Prepoznala bih ti panterasti hod  na puškomet…

Stotinu plotuna mi je grunulo u prsima

(Počasna salva ponovnom susretu)

Potrčah

I padoh u sebi

Pogođena pogledom  stranca:

Nije bio ti

A bila sam sigurna…

Ovo što  sada sediš na ivici kreveta

(Na rubu moga polusna)

I govoriš mi da si tu

Sigurna sam da jesi

Čujem ti glas:

Odbija se eho negdašnjih reči ljubavi

O zidove prazne sobe i mene

I neću da otvorim oči

Niti da proveravam  da li mi se opet samo čini

Umreću ako se sada probudim

I rasplineš se  kao magla

Kao juče

I jutros

I kao što ćeš  sutra

Umreću sasvim bez salve stihova

I neću te moći nalaziti bar u sekundnim iluzijama  

Među gladnim golubovima

I ispod pocepanih kišobrana

Ni čuti bar u  snu kako mi govoriš

“Spavaj ljubavi

 Tu sam

Tu”…

nenamiljanovic