Prognanice tamnoputa iz Sirakuze,
devojko, arijevko,
deseta sestro među muzama-
nisu ti sačuvali tvoje smele pesme!
Spalili su ih na lomačama,
na vatrama od suvog lovorovog granja
i vetrovi vrući Egejski
razneli su prah Tvojih reči
na četiri strane tvoga Lezbosa!

Kroz vekove i milenijume
putuju još uvek čestice pepela
i prah Tvoje ispisane reči pada po pesnicima
od Horacija i Ovidija,
do Bodlerove poeme o tebi Sapfo
u nadahnutoj:"LES FLEURES DU MAL"-
do mene, anonimne pesnikinje
koja bih da pevam o prokaženima
po cenu sopstvene izopštenosti!

Ne marim, pevaću,
pa neka me pale na lomačama od lovora-
neko će lovorike za moje opekotine,
neka za mene izgrade novu Sirakuzu
za progon i spomenik da sam bila
sa titulom jedanaeste muze Mortale!

Izmedju redova ispisanih tušem
po ugledu na Tebe
ispisujem svoje poimanje Umeća ljubavi
belim mastilom vidljivim izabranima:
Kroz svaku svoju ljubav volimo zapravo sebe
i u svakom ljubavnom činu
ljubav vodimo sa sobom,
i svojim nesavršenim dualitetom.

O Tebi pevam malena iz Mitilene,
ne kao o začetnici mita o Lezbosu,
niti kao samoubici sa stene,
neću o tome previše su već rekli,
niti o Tebi kao o Ovidijevoj Heroidi:
o Tebi pevam pesnikinjo Sapfo
kao o sebi samoj,
i svom poimanju slobode pesništva
i o svome izboru načina da odem 
ako mi pesme poništi sud čitalaca:
survaću se i potonuti u sebe 
u svojoj poslednjoj pesmi 
o slobodnim i zabranjenim ljubavima.

nenamiljanovic