(urbana legenda)

kad Rozalin priča

čini se kao da jata

malih drozdova

međusobno čavrljaju

kad Rozalin priča

sve se nekako u smeh

i u pesmu pretvori

i očas oblaci buknu plavetnilom

a nebo se mirisom mirte prekrije

kad Rozalin priča

jabuke se na granama

same od peteljki otkidaju

vtrni patuljci uši naćule

biseri svoje niske napuštaju

kad Rozalin priča

crepovi na krovovima kuća

preslože se u najkraćem mogućem vremenu

novinske vesti postanu beznačajne

a prozori se zamagle od ushićenja

kad Rozalin priča...

hajde

probudi se iz tog vekovnog sna

molim te

probudi se

i progovori već jednom

izusti makar jednu jedinu reč

samo se probudi

i progovori

Rozalin

Milen Šelmić