Oprosti  mi poezijo i pomiluj me grešnu za laž

Zbog starih  pesama o njemu  koje prepravljam  na  sadašnje

Za nove

Nedostaju mi reči ne moje nego njegove

On ćuti sada

Ali to nije ćutanje kako ćutasmo 

Kad duša duši govori bez glasa 

Uverljivije od svih uveravanja u  ljubav...  

Za poštenu  pesmu

Ruke njegove  isceliteljske mi trebaju

Vatrom dodira da me  izleče od poetske sterilnosti i lažnog morala 

Da  rađam stihovane  kćeri  strasti 

I oči njegove  pojedinačne nedostaju mi za ukupnost

Levo vučije

Da me zakopčanu do grla munjevitim  pogledom svuče

Do gole istine o meni kurvi u crvenim poemama o krvi

I desno jagnjeće 

Da  me duhovnom ljubavlju  u sveticu preobrati 

Plave sonete bezgrešno začete da rađam

Kao  svete sinove  ljubavi …

Bezdetnica sam sada

I ove izmišljene    pesme  nisu moga srca rod 

Prisvajam tuđe ljubavi i o njima pišem kao  o našoj 

Neiskreno

Kao maćeha kad  se  kune u  život pastorčadi

I niko joj ne veruje

Jer zakletvi (i mojoj jalovoj  pesmi)

Nedostaje samrtni bol koji  rađa život

I moja duša nedostaje ovim neoprostivim pesmama

Smiluj im se  poezijo moja

Bar zbog iskrenosti

O neiskrenosti…

nenamiljanovic